Nakon dva masovna ubistva u Srbiji (3. i 4. maja) građanski i politički aktivisti, opozicioni pokreti i organizacije civilnog društva organizovale su protest „Srbija protiv nasilja“. Šetnje koje su organizovane bez obraćanja i govora organizovane su s ciljem prezentacije zahtjeva koje su aktuelnoj vladajućoj većini uputili građanski aktivisti, politički lideri, organizacije civilnog društva.
Zahtjevi za smjenu Aleksandra Vulina, direktora Bezbednosno-informativne agencije, smjenu Bratislava Gašića, ministra unutrašnjih poslova, smjenu članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), potom zahtjevi o zabrani emitovanja nasilnih sadržaja i rijaliti programa, zahtjev za gašenje štampanih i online medija koji promovišu nasilje i krše novinarske kodekse, i zahtjevi za oduzimanje nacionalne frekvencije TV Pink i TV Happy okupili su 8. maja desetine hiljada ljudi na ulicama Beograda.
Novi val protesta uslijedilo je 12. maja, a potom 19. maja. Posljednji protest bio je 27. maja kada je formiran obruč oko Radio Televizije Srbije, s namjerom da RTS posveti dužnu pažnju zahtjevima desetine hiljada građana okupljenih u užem centru Beograda. Dan nakon mitinga Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke pred Narodnom skupštinom Republike Srbije koji je pratila kiša s grmljavinom, protest „Srbija protiv nasilja“ u sličnim vremenskim uslovima okupio je ništa manju kritičnu masu od aktuelne vladajuće koalicije. Naredni susret skupa „Srbija protiv nasilja“ najavljen je za 2. jun.
Predizborna mašinerija?
„Srbija je sita vaših revolucija“ – poručio je Aleksandar Vučić, predsjednik Republike Srbije i bivši predsjednik Srpske napredne stranke organizatorima protesta „Srbija protiv nasilja“.
Okupljanje građana „Srbija protiv nasilja“ Aleksandar Vučić kvalifikovao je kao moguću „obojenu revoluciju“, prema saznanjima koje dolaze od „sestrinskih službi sa istoka“.
„Cela ova krizna situacija izmenila je i zaoštrila već započetu kampanju Aleksandra Vučića tako što su već otkazana neka okupljanja Srpske napredne stranke (SNS)“ – kaže Miran Pogačar, aktivista građanskog pokreta Bravo iz Novog Sada.
Prema mišljenju Pogačara, centralni miting u Beogradu održan 26. maja je privremena Vučićeva zamjena za kampanju „Srbija sanja i snove ostvaruje“ koju provodi Srpska napredna stranka u gradovima i opštinama Srbije, koja je već održana u Pančevu.
Prema mišljenju Mirana Pogačara, aktiviste pokreta „Bravo“ iz Novog Sada, moguća ponuda „vanrednih izbora“ opoziciji već je oproban metod da prijevremeni ulazak u izborni proces dovede do zaborava ili zataškavanja zahtjeva koji je opozicija uputila. Riječ je o zahtjevima za smjenu Aleksandra Vulina, direktora Bezbednosno-informativne agencije, smjenu Bratislava Gašića, ministra unutrašnjih poslova, smjenu članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), zabrani emitovanja nasilnih sadržaja i rijaliti programa, oduzimanje nacionalne frekvencije TV Pink i TV Happy.
„Cilj je da krizna situacija skupa sa zahtevima bude samlevena u predizbornoj mašini – ili zaborav ili zataškavanje. Ideja vodilja naprednjačke vlasti u tom kontekstu je ćuti o zahtevima dok oluja ne prođe“ – kaže Miran Pogačar.
Miran Pogačar
„Ljudi se pitaju šta ako smene Gašića i Vulina, može doći neko gori od njih. Potrebno je pokazati da narod ima snagu da menja i smenjuje vlast, jer bi vlast suštinski u smislu trebala da odgovara narodu i tako pokaže realnu odgovornost. Ta ista hobotnica, struktura, piramida režima Aleksandra Vučića se polako urušava. Postoje pukotine. Bez obzira koliko se činilo da to nema uticaja, pokazuje se da ima. Smene neće rešiti celokupni problem sistema, ali ako bude izbora, i kad bude izbora, to će dati ljudima snagu i volju da se suprotstave režimu na ulici i na izborima“ – kaže Pogačar.
„Vlast svaku reč kritike posmatra kao poziv na nasilnu promenu vlasti i smenu Vučića“ – smatra Zoran Strika, urednik Radija 021 iz Novog Sada.
„Sada su stvari komplikovanije jer se kritična masa na ulicama pojavila nakon dve velike tragedije, ali i nakon dokaza bahatluka aktuelne vlasti oličenog, između ostalog, u tvitu premijerke Brnabić. Građani na ulice nisu izašli ni zbog jednog opozicionog političara, već iz potrebe da tu budu i da u što većem broju pokažu da stoje iza toga da ne žele više da budu nemi svedoci svakodnevnog nasilja. Zahtevi koji su se donekle iskristalisali mogu se podvesti pod jedan – primena već postojećih zakona. Da je to ova vlast radila u protekloj deceniji, ne bi imala narod na ulici. Isto tako, da praktično sve pore društva nije okupirao jedan čovek, ne bi ni svaku kritiku sagledavala kao napad na Vučića, poistovećujući ga sa državom“ – smatra Zoran Strika.
Prema mišljenju Zorana Strike, obećanja Aleksandra Vučića na mitingu 26. maja nisu ništa novo. „Oni koji ga slušaju samo bi trebalo da se zapitaju zašto su morali da budu plaćeni da bi uopšte došli da čuju. Oni čije je prisustvo na skupu uslovljeno poslom mogu samo da se nasmeju na slogan i zapitaju se – čemu oni da se nadaju? Vlast se neće mnogo zainteresovati za nadanje tih ljudi, oni su tu kao scenografija za predstavu nastalu iz hira jednog čoveka. Bitno je samo da ih je mnogo“ – kaže Strika.
Antitijela na propagandu
Novinar Nedim Sejdinović kaže da nema nikakve sumnje da je vlast u Srbiji činila sve što je mogla da prikupi što više građana na svom mitingu, koristeći državne resurse, ucjene, podmićivanja i prijetnje.
„To je i inače dugogodišnja praksa ove stranke. Ona funkcioniše kao kompleksna i, bar do sada, efikasna mafijaška organizacija, podeljena na porodice, klanove i hijerarhiju poslušnika. U hijerarhiji, kao u mafiji, svako ima određen zadatak, da prikupi određenu količinu glasova na izborima, da skupi novac od reketa i da dovede ljude na mitinge. Tako su inače funkcionisale i fašističke organizacije, prodirući u dubinu društva, kapilarno“ – ističe Sejdinović, uz napomenu: „SNS je više kriminalna nego fašistička organizacija, koliko god sa fašizmom delila neke mehanizme i vrednosti“.
Nedim Sejdinović
“Svako ko hoće da zna, zna da na svakom skupu Vučića prate stotine autobusa u kojem se nalaze potplaćeni i sitno korumpirani, u principu izgubljeni, zbunjeni, zaluđeni, ucenjeni građani” – kaže Sejdinović, napominjući da u javnost svakodnevno izlaze brojni primeri ucjenjivanja, da se građani sve češće žale organizacijama i da se tako stvara svojevrsna pobuna. “To je posledica i neverovatno brojnih protesta protiv nasilja, ali i jednostavnog protoka vremena” – smatra Sejdinović.
Prema riječima Sejdinovića, povratak retorike iz devedesetih teško prolazi, priča o ekonomskim uspjesima izaziva podsmjeh, ubacivanje kriminalnih grupa i nasilnika u proteste je pročitano, a građani su stekli antitijela za tu manipulativnu propagandu.
„Režim pokušava da od toga napravi moralno pitanje, da se identifikuje sa državom, sa patriotizmom. Stoga je vraćena retorika da su za antirežimske proteste krive ‘strane službe’, čitaj zapadne službe, čitaj neprijatelji Srbije. No, u ovom trenutku sve to izgleda zaludno, jer je režim potrošio sve oružje u proteklih 11 godina, i razumeli su mnogo toga čak i oni sa najjeftinijim ulaznicama” – kaže Sejdinović.
Podrška iz Republike Srpske
Dio aktuelne vladajuće većine u Republici Srpskoj i dio opozicije uputio je podršku Aleksadru Vučiću za miting “Srbija nade”. Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), Ujedinjena Srpska (US), Partija demokratskog progresa (PDP), Srpska demokratska stranka (SDS) i Narodni front Jelene Trivić najavile su dolazak pristalica na Vučićev miting. Milorad Dodik, predsjednik Republike Srpske i predsjednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) održao je govor na mitingu “Srbija nade”.
Razlog takvog postupka je – smatra Sejdinović – činjenica da opozicija i vlast u bh. entitetu Republika Srpska i vlast Srbiji dijele isti sistem vrijednosti, kao što su što su srednjovjekovni autoritarizam, nacionalizam, rusofilija, mitomanija, antizapadnjaštvo.
“Ne treba pritom smetnuti s uma da je Beograd i značajan donator mnogih političkih aktera u RS, i da su oni dužni da uzvrate uslugu. Nešto što je nenormalno i štetno potpuno je normalizovano. Znamo svi da Dodika decenijama sve vlasti Srbije vode po raznim manifestacijama kao nekakvu mečku, a da je on svima ko je u tom trenutku bio u poziciji moći – pružao podršku. Dodik je važan jer se njime dokazuje patriotizam, a ovaj to dobro koristi” – kaže Sejdinović.
Prema riječima Nedima Sejdinovića, odnos između Vučića i Dodika nije savršen, a “naprednjaci” bi više voljeli da na vlast u RS dođe opozicija.
“Između njih dvojice se trenutno vodi neka vrsta podzemnog rata jer ni jednom ni drugom ne odgovara da razmirice postanu vidljive. Neki tvrde da je razlog animoziteta to što su se kriminalno-koruptivno-privredne imperije porodica Vučić i Dodik u međuvremenu, posle duge i uspešne saradnje, zakačile, odnosno da su se razišli kada je podela interesa u pitanju. Teško je utvrditi u kojoj meri je to tačno. No, u političkom smislu, Dodik mora sebe prikazivati kao Vučićevog saborca. I obrnuto. Sve to naravno govori o tome da politika u Srbiji, BiH, ali i u dobrom delu regiona ne funkcioniše ni simbolički u interesu građana i javnog interesa, već nasuprot zarad političke klase, i to brahijalno. A nema ništa pogubnije od toga kada se na jednom mestu sakupe kriminal-korupcija, nacionalizam i dugogodišnja vladavina” – kaže Nedim Sejdinović.
“Sada kada se govori o ‘klimavim’ odnosima Dodika i Vučića, jasno je da će opozicija pokušati da izgura vladara iz Laktaša iz naklonosti Beograda. Znaju u kojoj meri je važna podrška iz Srbiji i sada se nadaju da će Vučić umeti da je ceni. Verovatno su i uvereni i u to da bi Vučić koliko sutra na izborima u Republici Srpskoj mogao samostalno da odnese pobedu, pa bi prijateljstvo sa predsednikom vladajuće stranke moglo da ima dobar prijem i u RS. Čista kalkulacija, ništa više od toga” – kaže Zoran Strika.
